DAN KADA JE VLAST MILOŠEVIĆA POSTALA PROŠLOST: Šta se u Srbiji promenilo za 20 godina? (FOTO)

0
52

Protest koji je održan petog oktobra u centru Beograda bio je najmasovniji od početka devedestih godina, mada postoje oprečna tumačenja broja prisutnih.

Danas se navršava 20 godina od petooktobarskih događaja 2000. godine, kada je nakon masovnih demonstracija pristalica Demokratske opozicije Srbije (DOS) s vlasti otišao dotadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Građani su na poziv lidera DOS-a, a nakon što je Izborna komisija osporila pobedu njihovog kandidata Vojislava Koštunice na izborima 24. septembra, počeli da se okupljaju na prostoru ispred zdanja Doma Narodne skupštine i to je potrajalo nekoliko dana.

U međuvremenu, lideri DOS-a, ali i više drugih činilaca, insistirali su na tome da je Koštunica pobedio već u prvom krugu protivkandidata Miloševića, dok je Izborna komisija saopštila da je kandidat DOS-a osvojio 49 odsto glasova, zbog čega je najavljen naredni krug glasanja. Prvaci DOS-a su to odbacili, narod se i dalje svakodnevno okupljao, a usledio je i poziv na generalni štrajk koji je kulminirao protestom rudara u Kolubari.

Narod je istrajao

Masovni upad demonstranata u zdanje tadašnje Savezne skupštine, u više talasa, usledio je tog 5. oktobra negde posle 15 časova, kada je zauzeta i obližnja policijska stanica u Ulici majke Jevrosime, u kojoj je bilo smešteno odeljenje MUP-a za opštinu Stari grad. Paralelno je u više naleta došlo do napada na obližnju zgradu RTS-a, gde je zapaljeno prizemlje, a požar se proširio i na sprat.

Masovni protesti

Paralelno s predsedničkim izborima tog septembra 2000. održani su i izbori za tadašnju Saveznu Skupštinu i Skupštinu Vojvodine i na svim je nadmoćno pobedio DOS. Protest koji je zatim održan u centru Beograda bio je najmasovniji od početka devedestih godina, mada postoje oprečna tumačenja broja prisutnih.

Između ostalog, u glavni grad su tog dana, 5. oktobra, došli organizovano i masovno ljudi iz unutrašnjosti koji su podržavali tadašnji DOS. Iako je policija nastojala da nekako zaustavi ili omete kolone koje su se uputile ka Beogradu, sve su blokade na kraju bile probijene.

To popodne ispred zgrade RTS-a biće upamćeno i po dolasku bageriste Džoa, koji se pridružio demonstantima uletevši u prizemlje zgrade u Takovskoj i tako postao jedan od simbola Petog oktobra. Policija je pružila otpor, koji je na kraju slomljen. Bagerista Džo nažaloist nije dočekao živ ovu dvadesetu godišnjicu petooktobarskih demonstracija.

Između ostalog, iz pravca Takovske je do platoa između Skupštine i zgrade Televizije i Pošte pristigao i konvoj oklopnih vozila, u kojima su, kako se kasnije saznalo, bili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, ali oni nisu intervenisali.

Milošević priznao poraz

Milošević se konačno tokom narednog dana obratio javnosti kada je saopštio da je pretrpeo izborni poraz, čemu je prethodio njegov razgovor s Koštunicom. Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine, koji su zasedali u Sava centru.

Tokom petooktobarskih nemira povređeno je više od šezdeset građana, a dvoje je stradalo, Jasmina Jovanović koja je poginula nakon što je pala pod bager i Momčilo Stakić, koji je umro nakon srčanog udara. Decembra iste godine održani su vanredni republički izbori.

Nakon svih ovih događaja i svih ovih godina, tema peti oktobar još uvek je aktuelna, komentariše se, pamti, ne zaboravlja, ali najvažnije od svega, ne ponavlja! Narod se nadao boljoj budućnosti, ali da li je DOS doneo boljitak Srbiji?

Mnogi političari koji su bili svedoci tog kobnog petog oktobra, uporedili su za naš portal kakva je situacija bila tada, kakva je sada i šta se to za ovih 20 godina promenilo.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj istakao je u razgovoru za naš portal da je pre dvadeset godina izvedena prva mafijaška revolucija u istoriji čovečanstva. 

– Peti oktobar 2000. godine je dan kada je izvedena prva mafijaška revolucija u istoriji čovečanstva. Uspostavljena je mafijaška vlast koja je vladala narednih 12 godina i upropastila Srbiju. Uništila je sve ekonomske potencijale, prvo ih je obezvredila pa onda prodala pošto-zašto, ljude ostavila bez hleba, zavela teror, nasilje, mafijaši su držali sve pod kontrolom, a u jednom trenutku su mafijaši, kada je hteo da im ispadne kontroli, ubili svoga vođu Zorana Đinđića – rekao je predsednik SRS Vojislav Šešelj i dodao:

– Đinđić je i zaslužio da bude ubijen, jer je isporučio Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, stigla ga je Božija kazna, a onda je tasmanijski režim zataškavao to ubistvo, falsifikovao, a dvojicu osumnjičenih su likvidirali posle mučenja kako ne bi progovorili šta sve znaju i o Đinđiću i o njegovim doglavnicima – dodaje on.

Lider radikala osvrnuo se i na to da glavni akteri malverzacija i dalje nisu „osuđeni za svoja dela nakon petooktobarskih demonstracija“.

– Od momenta kada je uništen mafijaški režim nešto se promenilo, ali to nije dovoljno zato što nije suđeno tasmanlijama za njihove zločine. Nekoliko sporednih ličnosti došlo je pod udar zakona, ali glavni mafijaši još nikada nisu suđeni poput Miroljuba Labusa, Mlađana Dinkića, Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića i mnogih drugih… Bojim se sada da će nastupiti zastarelost na ta krivična dela. Apsolutna zastarelost tada je bila 20 godina, ovo što su opljačkali Narodnu banku, pokrali tamo sa bandom kriminalaca, odneli zlato… To će uskoro zastareti pa neće moći Labus i Dinkić i da odgovaraju – rekao je Šešelj.

Počasni predsednik Socijalističke partije Srbije Milutin Mrkonjić istakao je da se dešavanja tog 5. oktobra seća kroz prizmu divljanja i kao epilog toga došlo je do ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. 

– Sve što se dešavalo posle petog oktobra pratim samo kroz jednu reč – divljanje. Divljanje petooktobarske revolucije, na divljački način je oduzeta vlast iza čega su predsednika države isporučili sudu u Hagu, pa su uveli privatizaciju koja je upropastila i ono malo privrede koja je ostala posle sankcija koje su bile 10 godina na snazi i čuvene trojke koje su upadale u institucije sistema i državna preduzeća gde su otimale i hapsile ljude i to je bilo apsolutno divljanje, nakon čega je usledilo ubistvo premijera Đinđića koji je takođe deo tog divljanja bio – rekao je političar Milutin Mrkonjić za portal SrbijaDanas i dodao: 

– Jedna jedina reč se može reći, ako se danas govori, posle 20 godina o tome, ja kažem, bilo je divljanja. Iza svega toga, sve što nije urađeno, a obećavali su mnogo. Obećavali su njihovi zapadni mentori da će se rešiti pitanje Kosova, da će privreda da procveta, a oni su samo upropastili i ono malo privrede koje je ostalo, sve je privatizovano. Čak nisu ni tražili, petooktobarci, 110 milijardi dolara ratne štete. Ja sam kao direktor direkcije za obnovu zemlje taj dokument pravio i pisao, dakle, sve šta su obećavali nije ispunjeno. Sve do 2008. godine kada je Socijalistička partija ušla u vlast sa istim tim petooktobarcima, pa su stabilizovali malo privredu, da bi ova vlast danas nastavila uspešno rešavanje svih životnih problema građana i naravno, ono što je za mene kao inžinjera najbitnije i završetak bitnih infrastrukturnih projekata za dalji razvoj privrede – reči su Milutina Mrkonjića.

– Jedina dobra stvar koja je proizašla iz tog petog oktobra jeste otvaranje granica zemlje. Teško je bilo da se zemlja razvija dalje bez otvorenih granica, a mi nismo imali te uslove zahvaljujući tim sankcijama i to je bilo jedino dobro, a to petooktobarski revolucionari nisu umeli da iskoriste na pravi način – dodaje Mrkonjić za naš portal.

Svoj komentar dao je i bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Spasić Božidar koji je u razgovoru za portal SrbijaDanas istakao da je ovaj dugačak period doneo mnoge promene u srpskom društvu. 

– Kada posmatramo 20 godina od petog oktobra do danas mi moramo reći da se što šta promenilo, kako u političkom životu, posebno u političkom životu, pošto je to jedan višestranački nerazjašnjeni sistem u kome mogu svi da se snađu, u ekonomskom pogledu Srbija je sa jednog užasnog puta uspela da uđe u red normalnih zemalja. Ljudi možda ili sigurno žive mnogo bolje, no mi to ne možemo sve prepisati petom oktobru. Očito da oni koji su izveli peti oktobar imale su snage samo za taj „prvi jurišni“ momenat, a snage koje su došle iza njih umele su to da iskoriste kao pogodnost. Posle petog oktobra došao je taj šesti oktobar, a to je dobar znak – poručuje Spasić i dodaje:

– Mnogi će vam reći da ništa dobro iz tih protesta nije izašlo, ali ja ću ipak reći da je dobro izašlo. Uvek je dobro da se naprave neke promene. Mi koji smo živeli u neka dva sistema pre toga, komunističkom i pod Titom, Miloševićevim sistemom spoznali smo jedan sistem koji je potpuno nov i tome se teško čovek prilagođava, ali život mora ići dalje. Kada govorim o tome šta se dogodilo novo i dobro, pa dogodilo se to da imamo mnogo novih ljudi na političkoj sceni i ono što je interesantno, oni su se uglavnom pokazali kao istrošeni ili potrešeni. Onda su se pojavile neke nove nade koje zapravo peti oktobar ne smatraju značajnim datumom, nego kao da se dogodilo nešto i idemo dalje. Ono što posebno ističem jeste da je posle petog oktobra stvarno došlo do rekonstrukcije Srbije, ali u drugom smislu. Prvo smo imali katastrofalni pad, privatizacijama, lopovlucima, loša ekonomska politika… Ali već posle 10 godina stvari su počele da se vraćaju na svoje mesto. Zahvaljujući ljudima koji nisu možda ni učestvovali u tom petom oktobru, ali su ga pokupile kao neki datum koji je omogućio i dao šansu da Srbija ide napred – ističe Spasić. 

Bivši obaveštajac istakao je da je period prvih pet godina posle 5. oktobra bio katastrofalan i da se plodovi petooktobarskih dešavanja nisu ubirali sve do 2014. godine.

– Kada govorimo o prvih pet godina petog oktobra, to je katastrofa. Prvih deset godina malo bolje od katastrofe, ali posle 2014. godine govorimo o jednoj Srbiji koja ubira plodove onoga što je stvarno trebalo da se dogodi petog oktobra. Ako govorimo o onome šta se desilo loše, dogodilo se to da se kod naroda stvorio utisak da živimo u jednom lošem okruženju, da živimo u lošem društvu… Kada se osvrnete na to šta se dešava u svetu, mogu reći da je Srbija posle petog oktobra dobro prošla, da nije, sada bi bili u nekoj situaciji kao što je sada u Azerbejedžanu i Jemenu, ulicama Beograda još uvek bi šetali ljudi u uniformama raznoraznih vojski koje su se na ovim prostorima nalazile. Peti oktobar nije razlog za slavlje, ali jeste nešto što je uspelo da preokrene smer Srbiji i po tome ga možemo pamtiti – rekao je za naš portal Božidar Spasić.

Narodni poslanik Vladimir Đukanović istakao je da Srbija 5. oktobar treba da posmatra kao svoj sunovrat, a ne pobedu. 

– Jedan od najtragičnijih dana u srpskoj istoriji koji je Srbiju povukao u apsolutni sunovrat. Svaki dalji komentar je izlišan – rekao je Đukanović za portal SrbijaDanas.

Bilo kako bilo, petooktobarske demonstracije donele su promene, ali narod je ostao nezadovoljan i praznih ruku i narednih 12 godina od momenta kada je režim Slobodana Miloševića otišao u prošlost. Ipak, ono za šta je zaslužna petooktobarska pojava jeste to da narod nikada neće dozvoliti da je ponovo prevari isti demokratski blok, da padne na ista obećanja za boljitak i da sada znaju šta mogu i kao narod zaslužuju. Srbija se okrenula svetlijoj budućnosti, bez bagera, traktora, šerpi i lonci, boljoj budućnosti za srpsku decu i boljem životnom standardu o kom ne odlučuju krimogeni slojevi društva.

(Srbija Danas/M.S.)

Leave a Reply