Američki obaveštajci predviđaju sablasnu budućnost čovečanstva

Funkcioneri obaveštajne zajednice Sjedinjenih Američkih Država mišljenja su da je pandemija korona virusa povećala ekonomsku nejednakost koja vlada svetom, opteretila države i njihove resurse, i pospešila širenje nacionalističkih osećanja, pa se zbog toga svetu ne piše dobro, javlja Asošijeted Pres.

Nacionalno obaveštajno veće SAD-a spomenute stavove je uvrstila u svoj kvartalni izveštaj Global Trends (srp. globalni trendovi) koje je objavljeno u četvrtak.

Global Trends je dokument koji bi zakonodavnim telima i građanima trebao pomoći da predvide ekonomske, klimatske, tehnološke i demografske tendencije koje će tokom idućih dvadeset godina oblikovati svet, prenosi “Jutarnji list”.

Obaveštajci u njemu kažu da je pandemija značajno narušila globalni poredak te da je poslednji događaj koji je tako promenio svet bio Drugi svetski rat. Navode da će se svet sa zdravstvenim, ekonomskim, političkim i bezbednosnim posledicama koje je izazvala nositi godinama.

– Kovid-19 uzdrmao je pretpostavke o otpornosti i prilagodljivosti te stvorio nove ekonomske, geopolitičke, tehnološke i državničke nebezbednosti – stoji u dokumentu.

Global Trends je u praktički svim aspektima života pronašao razloge za brigu.

Izveštaj upozorava da će posledice klimatskih promena pogoršati probleme s hranom i vodom u siromašnijim zemljama te da će to ubrzati globalne migracije.

Iako su zdravstvo, obrazovanje i prosperitet domaćinstva tokom poslednjih decenija ostvarili istorijski napredak, on će se teško održati zbog posledica pandemije, ali i zbog starenja stanovništva, kao i potencijalno sporijeg rasta globalne ekonomije.

U izveštaju takođe stoji da nova tehnološka rešenja potencijalno mogu rešiti klimatske promene i bolesti, ali i da mogu biti novi izvori napetosti.

– Državni i nedržavni rivali boriće se za prevlast i dominaciju u nauci i tehnologiji, a to će potencijalno uticati na ekonomsku, vojnu i društvenu bezbednost – kaže se u Global Trends.

Izveštaj takođe upozorava na poverenje u države i institucije pada, kao i da “jaz poverenja” postoji između širokih narodnih masa i bolje informisanih odnosno obrazovanih.

Leave a Reply